Početak. Common-matters-of-concern. Emancipacija. | nikolajanovic's blogpost @ Memefest
Festival Community
This website is using cookies to. By clicking 'OK', you agree with our cookie policy. More about this.
OK

nikolajanovic

RESEARCHER   +   THEORIST   +   OUTSIDE_OF_CLASIFICATIONS

Početak. Common-matters-of-concern. Emancipacija.

Debakl se zove kapitalizam. Debakl neoliberalnog/postmodernog kapitalizma je krizna realnost našeg svakodnevnog života. Prezaduženost države i nezaposlenost ne terete samo život ljudi u SAD. U Evropskoj uniji su prezadužene 24 njene članice, Grčka, Portugal, Irska, Španija se nalaze u veoma teškom položaju, dok je bezposlenost najveći EU problem. Slika nije drugačija ni u SAD. Ni Barack Obama niti José Manuel Durão Barosso u svojim nagovorima ne nude konkretna rešenja. Samo ponavljaju poznatu mantru: kriza je izazov, treba obezbediti privredni rast i nova radna mesta. Problem sa ovom kapitalističkom mantrom je njen solipsizam, koji ostaje uhvaćen u neprestano kruženje jedne i iste misli: kako pomoći Kapitalu a ne ljudima. Neprestano kružeća neoliberalna misao, posle vrste pouzročenih globalnih ekonomskih i finansijskih kriza, dovela je svet do tačke na kojoj nije više u pitanju samo ekonomski odnosni finansijski krah, već i socijalni opstanak. I ako pogledate dokumentarni film režisera Mata Whitecrossa i Michaela Winterbottoma The Shock Doctrine (2009), susrešćete anti-korporativ-globalizacijsku Naomi Klajn, koja je ovaj neoliberalni kapitalistički učinak prepoznala kao katastrofični kapitalizam (disaster capitalism). Kapitalizam koji se hrani šokovima: prirodniim katastrofama, socijalnim deregulacijama, ratom protiv terora... da bi uspostvaio dominaciju. Efekat dominacije je razrađen u Inside job (2010) i Casino Jack and the United States of Money (2010).
Objektivno nasilje, o kome je ovde reč, nije samo u neposrednoj vezi sa uslovima globalnog kapitalizma, uništavanjem ekosistema, imunizacijom emancipatorske politke, uništavanjem društvene kohezije i socijalnih veza, glorifikacijom estetizacije života, iskorištavanjem tehno-znanja za potrebe dominicije, dizajniranjem posthumanolikog života itd. Objektivno nasilje generiše i uslove za subjektivno nasilje. Nasilje novih verskih, kulturnih, etničkih, rasnih itd., fundamentalizama, kao i socijalnih nasilnih agonija i protesta onog dela globalnog stanovnitštva koji je neposredno iskusio brutalnu kapitalističku realnost. Ne mislim samo na nelegalne azilante i radnike-imigrante, te protekle nasilne događaje u pariskim predgrađima, borbe ljudi u Egiptu, Siriji, Tunisu... U pitanju su i one akcije-borbe-napori crnog bloka u Berlinu i Hamurgu, Parizu, Atini, skupovima G8 (20) itd. Oni u svojoj anarho-levičarskoj veri vode drugačiji rat protiv kapitalističkog okupatora. Ta „radikalna nova levica“, koju, između ostalog, re-prezentuje manifest The Coming Insurrection pokreta The Invisible Committee, ali i filozofski pamflet This is not a Program (2011) francuskog radikalnog aktivističkog kolektiva Tiqqun, poziva i na forme otpora - krađe, sabotaže, odbijanje rada pod uslovima kapitala, civilni rat, elaboracije kolektivnih samoorganizovanih formi života - ali i na borbu za bolji život (war-machine), širenje anarhije i komunističkih ideja, koje nemaju podrške u institucializovanom programu političke levice. Njihova intuicija govori: „Svi se slažu. Eksplodiraće.« U senci traganja za razlogom, kojim bi opravdali ultralevičarsko nasilje, treba izreći da je ono ipak u poslednjoj instanci bolje od ultradesničarskog. Međutim, potrebno je podvući da nasilje nijedne opcije nije iracionalno, kao što je nasilje iz ljudske nemoći.
Nasilje iz nemoći je posebna tema. Njega je povodom protesta u pariskim predgrađima, kulturno-teoretski psihoanalitički guru Žižek okrakterisao kao nasilje bez utopije. Pretpostavljajući da su nasilni revolti iz pozicije nemoći violentna reakcija na spoznaju da nije više moguće iluzorno potiskivati činjenicu da je dotaknuto dno život, treba postaviti sledeće pitanje. U kojoj su fazi ljudi iz slumova u Južnoj Africi, Indiji i Brazilu, imigrantski radnici na Saudijskim platformama nafte, kineski seljaci na rubu industrijskih gradova, darfurski begunci u Čadskim i Sudanskim kampovima, deportirani Romi iz Francuske, ilegalni azilanti po Svetu itd.? Da li su u fazi prihvatanja svoje gole forme života kao njihove sudbine? Ovakva pitanja dakako kvare sliku humanolikog kapitalizma i dovode u pitanje njegovu svetlu budućnost. O toj budućnosti kapitalizma u Svetu, budućnosti Sveta i uslova života u njemu, odlučuje se danas a ne sutra, jer strukturno gledano on (Svet) već postavlja uslove za svoju novu mantru. Novi svet ili novi svetski poredak (koji mora biti drugačiji od ovoga koji je kolapsirao već 2008. godine)?

Comments

To comment, please create a Memefest account, it will take you only 2 minutes!
Login here if you already have one.

nikolajanovic
ABOUT ME

Username

nikolajanovic


Name

Nikola Janovic


Gender

male


Country

Slovenia


Website

http://delikatesabynikolajanovic.wordpress.com/


Description

Political AutoCorrectness http://www.demokraticni-socializem.si/


I have joined the Memfest community becasue i am interested in

Art, Media, Theory, Biopolitics, Everyday Life


Education

Ph.D. in Sociology


Working place

Freelance sociologist


Music I like

Frank Zappa, Fela Kuti, Nick Cave, Rahsaan Roland Kirk, Darko Rundek & Haustor & Crago Orchestra, Azra, Tom Waits, John Zorn, EKV,Johnny Cash,Gang of Four...


Books I like

P.K. Dick, Brecht, E.A. Poe, GG Marquez, J. L. Borges, K. Hosseini, O. Pamuk...


Films I like

Pink Flamingos, Wild at Heart, Blue Velvet, When Father Was Away on Business, Brazil, La Grande Bouffe, Live Flesh, Taxidermia, 12 Angry Men, Dr. Strangelove, Night on Earth, Dečko Koji Obećava, Fight Club, Pi, Oldboy...


Websites I like

http://www.lifeartbiopolitics.org/


COMRADES