Festival Community
This website is using cookies to. By clicking 'OK', you agree with our cookie policy. More about this.
OK

nikolajanovic

RESEARCHER   +   THEORIST   +   OUTSIDE_OF_CLASIFICATIONS

FAST FOOD in NEOLIBERALIZACIJA
1

(odlomek iz prihajajoče knjige o hrani)

Ali je mogoče invazijo instantne trash american materializirane ideologije v obliki fast fooda misliti kot del ameriške neoliberalne ekspanzivne politike; kot kontrarevolucionarni odgovor na svetovno kritiko amerikanizma in zahteve svetovne kulturne revolucije in antisistemskih gibanj konec 60. let?

Tezno vprašanje ni nedolžno, če vemo, da je proces McAmerikanizacije bil zastavljen v skladu z ameriško pozicijo hegemona kot izvoz ameriških kulturnih form in guverniran v procesu pospešene globalizacije – unifikacije in vzpostavljanja soodvisnosti svetovnega sistema.

Ni naključje, da začetek procesa fastfoodizacije svetovnega prehranjevanja – McDonaldsov koncept fast fooda je prvič internacionaliziran 1967. leta – sovpada z začetkom pospešenega postfordiziranja družbene proizvodnje in neoliberalizacije.

Mcdonalds je najprej eksportiran je v Kanado, najbolj priročno in domačo provinco ZDA. Nato v srednjo Ameriko, v tiste države – Panamo, El Salvador, Costa Rico itd. –, v katerih so ZDA že poizkusno izvajale doktrino šoka, kako neoliberalizaciji pravi Naomi Klein.

Nato so v procesu fastfoodizacije sledile Japonska in države zahodne Evrope. Natančneje, od 1971. leta se ameriški standardni meni – osnovno hitro hranljivo kapitalistično blago: burger, kropirček in Coca-Colo ¬– ponuja tudi v Evropi, ki je danes drugi največji McDonaldsov trg.

Konec 70. let je bil pohod znaka M na Azijo. Konec 80. let je McDonalds napadel vzhodno evropske države socialističnega bloka, nato še druge.

Prvi Mc fast food na Balkanu je odprt v Beogradu 1988. leta. Tri leta pozneje se začne razpadati Jugoslavija. Dve leti po padcu Berlinskega zidu, ko smo dobili komercialni www, in ko je Slovenija postala samostojna, je McDonalds na Dunaju odprl svoj sedež. Do konca 1996. leta je v vzhodnoevropskih državah ustanovil 292 podjetji.

V Sloveniji je prisoten od 1993. leta, fast food obroke ponuja v 15. lokalih, od tega jih je 6 v Ljubljani; dnevno postreže 29 000 obiskovalcev.

V 90. letih se je prav tako začela dogajati McAmerikanizacije arbaskih in kavkaških držav bogatih z nafto. Takrat se mcdonaldizirajo tudi prve Afriške države.

Na koncu, v 21. stoletju, sta »padla« tudi osvobojeni Irak in nedorečena Bosanska federacija.

V dobrih tridesetih letih je McDonalds postal globalni urbani kapitalist, ki po vseh svetovnih mestih od New Yorka do Bangkoka ponuja identični obrok (variacije na regionalno spravljen fast food so izjema) zapakiran v identično embalažo, ob identičnem interjerju lokalov in identičnih glupavih izrazih osebja, ki streže za pultom.

S tem, ko je postal prvi globalni urbani fast food player, se je iz podjetja fordistične produkcije prelevilo v transnacionalno podjetje, ki deluje po principu postfodistične korporacije in nas hrani.

MEMEFEST 2013 / festivalska tema: FOOD DEMOCRACY
3

Zašto DEMOKRATIJA HRANE?

Na isteku prošlog veka smo stanovnici ovoga planeta počeli ozbiljnije da shvatamo EKOLOŠKE PRETNJE našeg vremena. Pre svega mislim na promenu klime, uništavanje biodiverziteta i monokultura, narastanje toksičkog odpada, kao i zagađivanje izvora vode i okoline. Počeli smo da se bavimo pitanjima prirodnog kapitala, među koje spada i HRANA.

Usled NEOLIBERALNE DEREGULACIJE svetske trgovine međunarodna zajednica je na prelomu stoleća podržala još jedan plan globalizacije. Onaj koji je na krilima slobodne trgovine omogućio da se GMO puste u slobodnu potrošnju i upotrebu. Taj isti plan je zaslužan da danas 1/3 hrane koju pojedete čine GENETSKO MODIFIKOVANI ORGANIZMI.

Sa tim potezom WTO nije samo destabilizovan prirodni kapital, već je i zacrtan plan po kome se razvija SISTEM ISHRANE na početku 21. veka. Ubrzo je postalo jasno, tako »razvijenom svetu« kao i »svetu u razvoju«, da ubrzavanje globalizacije i ideologija deregulisanog tržišta ishrane pružaju neograničene mogućnosti. Za koga? Za međunarodne KORPORACIJE koje dominiraju u svetskoj industriji hrane; za one korporacije koje su MONOPOLIZOVALE izvore vode i proizvodnju hrane.

Trenutno stanje u sistemu ishrane pokazuje da velike korporacije imaju direktnu ekonomsku i političku MOĆ i KONTROLU nad proizvodnjom i distribucijom hrane po celom svetu. Za današnje stanje neposrednu odgovornost snose svetske institucije kao što su Svetska banka (WB), Međunarodni monetarni fond (IMF) i Svetska trgovinska organizacija (WTO), koje su opšte omogućile korporacijama da izvedu »food invaziju« na svet (npr. preko sporazuma GATT). One su započele globalno (t.j. geografsko) IZMEŠTANJE HRANE koje ima pozitivne i negativne efekte na našu ishranu.

Rezultat te liberalizacije sistema ishrane je njegova KOMERCIALIZACIJA. Potonju je treba razumeti u kontekstu industrializacije i osiromašenja sistema ishrane, uprkos statistikama koje pokazuje da je sve manje gladnih u svetu i da se proizvodnja hrane svake godine povećava. Problem je kompleksan. Na jednoj strani je nedopustno da u 21. veku još uvek govorimo o GLADNIM i ŽEDNIM ljudima, dok na drugoj slušamo o tonama bačene hrane dnevno. Svakako taj problem bode u oči; negira neoliberalnu tezu po kojoj liberalizacija sistema ishrane pozitivno utiče na smanjivanje siromaštva i gladi.

Tu je prisutna i druga dimenzija tog problema. Usled INDUSTRIJALIZACIJE i TEHNOLOGIZACIJE proizvodnje hrane te njene komercializacije i fetišizacije, doživeli smo i drastičan pad KVALITETA HRANE. Sve više govorimo da je hrana umetna, bez ukusa i mirisa, dok je oblik svakog žarko crvenog paradajza identičan bez odstupanja u gramaži.

Da li se pitate kako je to moguće? U pitanje je BIOPOLITIKA USEVA. Semena tradicionalnih privrednih kultura su modifikovana. Za transgensku modifikaciju se upotrebljava BIOINJŽENJERING. Svaka modifikacija useva i njegova masovna upotreba prestavlja potencijalno ugrožavanje starodavnih vrsta i rušenenje prirodne ravnoteže. Ali to nije jedini problem. Prehrambene korporacije koje se bave genetskim inžinjeringom rade sistematično. Po svetu skupljaju tradicionalna semena, prave SEMENSKE BANKE, potom jih genetski modifikuju. Na taj način postaju INETELEKTUALNI VLASNICI PATENATA modifikovanog useva. Sve to omogućava sistem prava intelektualne svojine (IPR) kojeg podržava WTO. Tako modifikovani usevi ne zamenjuju samo stare kulture , već su tako programirani da jih sistematično uništavaju. Zato su poljoprivrednici sistematiski prisiljeni u upotrebu korporativnog semena. Isto se dešava na području transgenske modifikacije životinjskog sveta u industriji ishrane.

Inovacija kao intelektualna svojina na području ishhrane tako donosi PROFIT samo korporacijama, dok su društvene potrebe po hrani, njenoj kvaliteti i održivosti, sporednog značenja. (ps. Održivost je interesantna dok podrazumeva biznis odnos sa ekologijom, što je bio primer PR kampanje Al Gora.)

Najveći fascilator konačne POTROŠNJE komercialne hrane su VELIKI TRGOVAČKI LANCI. Oni prodaju lično zapakovanu i markentiško promovisanu hranu konačnim kupcima. Prodaju BREDIRANU hranu i vodu, koju mi zaslepljeni kupci konzumiramo ne samo radi zadovoljavanja svoji potreba, već sve više radi ispunjavanja UMETNIH ŽELJA. Pritom uživamo u industrijskom i komercialnom UKUSU, koji je za nas civilizacijski original.

Direktan i indirtektan učinak forsiranja industrijalizacije i komercializacije hrane, u tu kategoriju spada i igra bez granica sa biogenetikom, reprezentuje se kroz spektar novih BOLESTI: bolest »ludih krava«, »ptičji grip«, razni oblici raka, holesterol, prekomerna kilaža itd. To znači da se je sa inovacijama u sistemu hrane TRANSFORMIŠE i NAŠ ŽIVOT.

Pošto je danas u pitanju održivost našeg života preko održivosti sistema prehrane, došli smo do spoznanja da moramo otvoriti debatu na temu DEMOKRATIZACIJE SISTEMA ISHRANE.

Iz tog razloga je tema ovogodišnjeg MEMEFESTA FOOD DEMOCRACY.

Za inspiraciju i uvod u tematiku vas upućujemo na:

- jedan stariji (danas još aktualniji) tekst indijske fizičarke i ekologinje, aktivistke i feministke, dobitnice Nobelove nagrade, Vandane Shive, koji nosi naziv "The Hijacking of the Global Food Supply" (2000), i
- dokumentarni film "Our Daily Bread" (2005) austrijskog pisca, producenta i reditelja Nikolausa Geyrhaltera.


Tekst Vandane Shive i film Nikolausa Geyrhaltera se nalaze na linku http://www.memefest.org/sr/competition/intro/


Pozivamo vas da prvo pogledate film i pročitate tekst, onda razmislite o svemu i uradite svoj rad na danu temu. Rad može biti iz oblasti kritičkog pisanja ili vizuelnih komunikacija. Za one koji žele uraditi nešto drukčije, predlažemo kategoriju Beyond…


Rok za predaju radova je 20. maj 2013. Za učešće nema nikakvih restrikcija, svi radovi u okviru teme su dobrodošli. Sad ste na potezu vi.


Ostajemo na vezi.



Za MEMEFEST, Nikola Janović

REZULTATI MEMEFESTOVOG 2012 NATEČAJA
0

Dragi Memefestovci, danas smo na našoj web strani objavili prve rezulate Memefestovog prijateljskog natečaja (2012)!

Na raspisanu temu – DUG – prijavljen je veliki broj radova u svim festivalskim kategorijama. Nije nas obradovao samo veliki broj vaših prijavljenih radova, već i njihovi sadržaji i refleksije o ovoj – za današnje vreme – bitnoj i globalno aktuelnoj temi. Pored toga, raduje nas što ste se odazvali našem pozivu i participirali u prvom ozbiljnom istraživanju koje je problematike DUGA seciralo kroz komunikacijsku perspektivu. Na osnovu prispelih radova iz 35 zemalja sveta, možemo reći da ovaj Memefestov projekt, u kome ste učestvovali i Vi sa svojim radovima, donosi nova i sve više potrebna saznanja o delovanju današnjeg kapitalističkog sistema i njegovoj logici koja bazira na principima zaduživanja (oblik kolonizacije života). Spoznanja koja ste podelili sa nama preko svojih radova u oblasti teorije, dizajna i umetnosti , otvaraju nove dimenzije razumevanja uloge komunikacija u okviru kapitalističnog sistema, ali i pomažu da se redefiniše tok savremenog društva u kojem je dug postao nešto svakidašnje. Upravo potreba da se promeni stanje stvari u našem globalnom-lokalnom društvu, da se oslobodimo kapitalističke kolonizacije, naglašena je kroz vaše radove; ona govori o postujućem emancipatorskom potencijalu koji se komulira all around the World. Ta ista potreba koja se manifestira kroz vaše radove i participaciju na našem – Memefestovom neovisnom festivalu/natečaju, govori i nešta drugo, a to je više nego značajno: da su neovisni festavili koji participiraju na samoorganizovanju znanja van institucionalnih formi itekako potrebni za uspostavljanje alternativnih pogleda na prošlo, današnje i buduće delovanje dnanšnjeg svetskog (i domaćeg) društva/sistema. Memefest je u svome delovanju, upravo pomoću vaše participacije, kao i dijaloga koji se je razvio između svih nas preko Memefestovih strana, zapravo postao proces (praksa) koji proizvodi mnoštvo obrazovnih intervencija i artikuliše mnoštvo kritičkih i kvalitetnih sadražaja koji menjaju »klasični« pogled na komunikacijsku struku; pre svega tamo gde se komunikacija interdispilinira i stvara hibridne odnose sa drugim poljima: sociologijom, vizualnim praksama, umetničkim intervencijama, teoretskim i aktivističkim praksama, dizajnom i medijskim studijama.

Na našim web stranama smo objavili najbolje ovogodišnje radove i pored njih
komentare naših žiranata. Kao što znate, proces žiriranja je složen, i zahteva dosta vremena. Komentari naših žiranata su temeljiti i proizvod su ozbiljne refleksije izabranih radova. Ovi pojedinačni komentari svakako ne odražavaju festivalske celine. Analiza celokupnog festivala uslediće nekoliko kasnije, kad se malo polegne »festivalska euforija« i kad izaberemo iz svake kategorije (teorija, vizuelna praksa i beyond) po jednog dobitnika naše ovogodišnje nagrade – participacija na interdisciplinarnom workshopu kritičke intervencije u javni prostor na Queensland College of Art, Griffith University, Brisbane.

Dobitnici nagrade za najbolje radove iz pojedinačnih kategorija biće proglašeni 31. Julija na našoj web strani.

Najbolje ovogodišnje radove možete od danas pogledati na Memefestovoj web GALERIJI 2012: http://www.memefest.org/sr/gallery/works2012/

Čestitamo participantima čiji radovi su izabrani za najbolje, svim ostalim participantima zahvaljujemo se na saradnji! Pozivamo Vas da pogledate/pročitate prijavljene radove i u što većem broju ostavite vaše komentare.

U imenu Memefest Kolektiva, pozdravlja vas Nikola.

Završen Memefestov konkurs na temu DUGA. Počinje žiriranje prijavljenih radova!
0

Drago nam je da su na ovogodišnji Memefestov konkurs prijavljeni radovi iz celoga sveta. Prijavljeno je oko 200 radova na temu DUGA u svim festivalskim kategorijama. Prijave su stigle iz 35 država sveta! Posebno nam je drago da ste se u tolikom broju, na kritički i kreativan način, odazvali na raspisanu temu i još jednom potvrdili da je DUG teret Zapadnog društva.


Žiriranje prijavljenih radova

Ekipa Memefesta u saradnji sa žirantima pokreće interni proces u kome se proverava, da li su u festivalskim kategorijama uredno prijavljeni radovi. Nakon prvih koraka Memefestovi kuratori i editori će imati tri nedelje vremena da pregledaju i odaberu najbolje radove. Autori najboljih radova dobiće njihovu povratnu informaciju. Sve povratne informacije biće objavlene javno na stranicama Memefesta. Radovi će biti otvoreni za komentiranje i debatiranje.

Dakle, kada ćemo objaviti rezultate? Pošto je proces evaluacije veoma bitan za nas, provera prijava vaših radova i temeljna procena zahtevaju vreme i trud, a naši kurtori i urednici imaju odgovoran zadatak da izaberu najbolje radove, realno je očekivati će celokupan postupak provere i evaluacije trajati mesec dana.

Naša ekipa se sad vraća na posao. Zahvaljujemo se svima Vama koji ste sudelovali na našem konkursu. Vaši radovi su bitni i imaju vrednost i poruku, koja podržava proces društveno odzivne komunikacije.

Nama na Memefestu je veoma bitno da uspostavljamo veze i izmenjujemo misli; da radimo zajedno sa Vama u razvoju komunikacijskih pristupa koje prevazilaze logiku komercijalnog PRa, reklamnog diskurza i samu logiku tržišta.

Hvala vam!

Javljamo se uskoro sa novim informacijama!


Za Memfest,

Nikola & Oliver







Produžen Rok za Prijavu Radova do 31. maja 2012!!!
0

Dragi prijatelji MEMEFESTA,


želimo vas obavestiti da je ekipa Memefesta PRODUŽILA rok za prijavu radova.

Radove možete prijaviti do 31. maja 2012 do 24h!

Promislite temu DUGA http://www.memefest.org/sr/competition/intro/

i prijavite vaše radove u kategorije Kritičkog pisanja, Vizuelnih komunikacija i Beyond ovde http://www.memefest.org/sr/competition/application_form/

Više o ovogodišnjim nagradama možete pročitati na http://www.memefest.org/sr/competition/awards_2012/


Ekipa Memefesta

Indebted, Conversations in Political Economy with Maurizio Lazzarato (Paris)
0



Thursday, 31 May, 5pm, NAB LG01, A Goldsmiths' Centre for Cultural Studies event, with support from Departments of Anthropology and Sociology

In the current economic crisis we have entered into a new age of debt. In
spite of emergency loans, bailouts and liquidity injections, waves of
defaults, bankruptcies and capital drains have left the world economy
without cash. Governments, firms, banks, and families are forced into a
permanent state of debt. For many this economic crisis reflects the
failures of the financial capitalism that has run wild since the
Washington consensus and the related capital and labour deregulations of the
1980s. But is really debt a new phenomenon? And is it just a condition of
the economy? For Nietzsche, we had debt from time immemorial. It is at the
basis of relations of power and value and indeed the (all too) human
condition. The gift constitutes the original social bond. But is there
ever gift without debt? For Marx capital is above all a social relation.
But is debt itself an even more primordial social relation that only
intensifies in the contemporary era of neo-liberal capitalism?

Part of our Conversations in Critical Political Economy series, in this
workshop Maurizio Lazzarato will discuss the politics of debt based on
his recent books on debt that have sparked an international debate on the
crisis of capitalism, the intersections between politics and the economy and
the new possibilities for human-centered economies.

Mao Mollona, Discussant
Scott Lash, Chair

Free and all welcome.
http://www.gold.ac.uk/cultural-studies/calendar/?id=5386

The dark side of the bright World future. DEBT, Common Matter of concern
0

Mantra u etru, u repetitivnom loopu, ponavlja da je najbolja moguća forma društva u kome danas živimo (neo)liberalno demokratski kapitalizam. Tri velike krize najbolje forme društva – 1929, 1968 i 2008 – dokazuju suprotno. Dokazuju da je ova forma skrojena po meri kapitala a ne po meri čoveka. U sto godišnjoj političko-ekonomskoj istoriji rešavanje finansijske krize je uvek bilo prvo rešavanje kapitala (kapitalski vid), dok se briga za život (socijalni vid) vodila samo ukoliko je bila u saglasnosti sa interesom kapitala. Sve tri ekonomske krize su rešavale svoje ekonomske, društvene, političke i socijalne probleme tražeći rešenje za Kapital: 1) preobrazujući induvidualno-etički kapitalizam u liberalni korporativni kapitalizam (New Deal: investicije, regulacija i sloboda, jednakost ljudi itd.); 2) liberalni korporativni kapitalizam u neoliberalni kapitalizam (progresivizacija slobode tržišta, protok kapitala, monetarizam); i 3) preobrazujući neoliberalni kapitalizm u (neoliberalni) postkapitalizam (Where Wins are Privatized and Losses are Socialized=neokenzijanizam).

Prve dve krize, označimo njihove simptome kao veliku depresiju i generalno i radikalno društveno preispitivanje kapitalizma, su kao i ova naša današnja kriza finansijskog kapitalizma, strukturne krize kapitala. Svaka od pomenutih globalnih kriza je bila reakcija na strukturne promene i za sobom je povukla singularne globalne eksplozivne događaje. Gledajući na pomenute krize iz perspektive kontinuteta njihovog događaja, ukazuje se, da je i ova poslednja kriza nova mogućnost za kapitalizam ali i za njegovu alternativu.

Da li je današnja utopija radikalne emancipacije nastavak revolucionarnog sanjarenja iz Bertolučijevog filma The Dreamers (2003)? Ili današnje događaje ipak treba razumeti kao udar Realnog koji prekida naše sanjarenje o romantičnim revolucijama? Apokaliptično stanje i agonija čovečanstva, kako je prikazana u Children of Men (2006)? Zakon nasilja iz postkapitalističkog filma Shank (2010)? Ili pak ono što nas čeka prikazano u filmu Quiet Earth (1985): ludilo poslednjeg čoveka posle katastrofe? Day after Tomorrow (2004) ili Life after People (2008)? Postefekt iz Stonovog Wall Streeta (1987)? Sigurno je da Money never Sleeps (2010). Činjenica je podana u Inside job (2010) i Casino Jack and the United States of Money (2010). Ovaj svet je baš Biutiful (2010).

Napiš šta misliš! Prijavi svoj rad na temu DUGA. http://www.memefest.org/sr/competition/intro/

nikolajanovic
ABOUT ME

Username

nikolajanovic


Name

Nikola Janovic


Gender

male


Country

Slovenia


Website

http://delikatesabynikolajanovic.wordpress.com/


Description

Political AutoCorrectness http://www.demokraticni-socializem.si/


I have joined the Memfest community becasue i am interested in

Art, Media, Theory, Biopolitics, Everyday Life


Education

Ph.D. in Sociology


Working place

Freelance sociologist


Music I like

Frank Zappa, Fela Kuti, Nick Cave, Rahsaan Roland Kirk, Darko Rundek & Haustor & Crago Orchestra, Azra, Tom Waits, John Zorn, EKV,Johnny Cash,Gang of Four...


Books I like

P.K. Dick, Brecht, E.A. Poe, GG Marquez, J. L. Borges, K. Hosseini, O. Pamuk...


Films I like

Pink Flamingos, Wild at Heart, Blue Velvet, When Father Was Away on Business, Brazil, La Grande Bouffe, Live Flesh, Taxidermia, 12 Angry Men, Dr. Strangelove, Night on Earth, Dečko Koji Obećava, Fight Club, Pi, Oldboy...


Websites I like

http://www.lifeartbiopolitics.org/


COMRADES