Festival Community
This website is using cookies to. By clicking 'OK', you agree with our cookie policy. More about this.
OK

nikolajanovic

RESEARCHER   +   THEORIST   +   OUTSIDE_OF_CLASIFICATIONS

DUG
0

Ne možete izbeći ideju čije je vreme došlo!

Ove reči izražavaju moto današnjeg globalnog pokreta protiv vladavine novca nad životom. One pripadaju ljudima, onim 99%, koji izražavaju naše glolokalne probleme na ulicama, u medijima, u prostorima javne savesti, u školama i univerzitetima, na poslu, kod kuće, kao i u intimnim odnosima i privatnim diskusijama.

Ove reči takođe izražavaju i još nešto drugo. One govore o globalnom stanju duha, o fokusiranoj i sažetoj artikulaciji problema. Ideja – čije je vreme došlo – problematizuje tri stvari. Prvo: intervencije koje stvaraju pucanje u globalnom poretku sistema sa ciljem da se redefinišu naša polja iskustva i odnosi između bivanja, rada i govora. Drugo: dijalog. Treće: stvaranje novih emancipatornih društvenenih institucija.

Ako komunikacija i umetnost uzimaju značajnu ulogu u oblikovanju budućnosti, moramo početi preusmeravati, ponovo otkrivati i promišljati/zamišljati naša razumevanja i načine na koje mislimo i delujemo, kako teorijski tako i u praksi.

Globalni DUG nije samo prilika da to uradimo, već je to naša odgovornost od koje ne smemo bežati!

Milioni su porobljeni kroz oblikovanje GLOBALNOG DUGA, dok je ZADUŽENI ŽIVOT postao svokodnevna naturalizovana realnost. DUG je postao primarni mehanizam koji uzima vlast od naroda i daje ga onom 1%. Ali, DUG se retko dovodi u pitanje. Zapravo je dug postao moralna obaveza odnosno kulturna kategorija ugrađena u život svakog pojedinca, zajednice, preduzeća i države. Pošto je biti dužan, na neki način, postala kategorija »srama«, dug postaje neizgovorljiv. Njegova snaga leži u njegovoj nasilnoj normalnosti.

Danas je potrebno napraviti jedan korak unazad. Taj korak unazad će omogućiti da iz druge perspektive sagledamo DUG ali i globalni Occupy pokret te promislimo njegove akcije. Jasno je da moramo još mnogo toga učiniti. Između ostaloga, moramo smisliti strategije razumevanja i načine učenja koje prevazilaze današnje institucionalne, kulturne i pragmatične granice profesija i oblasti znanja. Ovaj proces se već događa sa velikim intenzitetom širom sveta i mi u njemu učestvujemo već niz godina. Svake godine smo jači i uspešniji!

Pozivamo vas da se odazovete našem pozivu, razmotrite aktuelnu temu DUGA http://www.memefest.org/sr/competition/intro/, i pridružite ovogodišnjem MEMEFESTU!

Rok za prijavu radova je 20. maj 2012.

U iščekivanju vaših radova, pozdravlja vas ekipa MEMEFESTA.

Oliver & Nikola

Uskoro.... počinje MEMEFEST 2012!!!
0

Uskoro počinje Memefest 2012, Festival Društveno odzivne komunikacije i umetnosti!

Šta se dešava? Svašta. Puno novosti i izazova u 2012. godini je pred nama. Organizacijska ekipa festivala završava poslednje pripreme pre konačnog lansiranja novih sadržina. Pre svega to znači da je zvanični početak ovogodišnjeg festivala i prijateljskog takmičenja planiran za sledeću sedmicu.

Novi festival, nova tema! Naziv teme saznaćete sledeće sedmice. Oni koji ste nestrpljivijeg duha, možete malo pretražiti naš sajt. Na njemu smo ostavili nekoliko linkova koji će vas dovesti do ovogodišnje teme. Ako vam damo mali hint, tema je povezana sa globalnim pokretom i njegovim akcijama po svetu u kojima je učestvovao i Memefest. Čak i slika uz tekst asocira na ovogodišnju temu, koja će biti u centru Memefestovih debata.

I ove godine, kao i proteklih godina, sarađujemo sa ekipom sjajnih kustosa i urednika iz celoga sveta, koji će čitati i kurirati vaše radove i uzdražavati komunikaciju sa vama u vezi vaših radova i njihovih tema.

Želimo vas obavestiti da smo u ovoj godini počeli sardjivati i sa nekoliko univerziteta po svetu sa ciljem da se aktivnije angažujemo na preoblikovanju klasičnog akademskog razumevanja delovanja i saradnje te poudaranju potrebe po interdisciplinarnoj saradnji i kooperaciji akademskog i neakademskog sektora u sferi izvodjenja projekata.

Ove godine je naša aktivnost posebno ispostavljena u Australiji. Imamo ambciozne planove, naime želimo u našu mrežu uključiti i učesnike iz azijsko-pacifičke regije.

Fantastično iskustvo sa prošlogodišnjeg međunarodnog seminara u Nijmegenu, u Holandiji, još je u vazduhu, što ne znači da ne radimo na novim projektima na kojim ćemo se družiti ove godne.

Uskoro se javljamo sa novim i zvaničnim informacijama o početku Memefesta 2012!



Pozdravljam vas u ime Memefest Kolektiva,
Nikola Janović.



*slika je izrađena od originalnih fotografija Džona Kolesidisa / Rojters, Jirgosa Karahalisa / Rojters, Ali Pesma / Rojters

Proizvodnja života
1

Proizvodnja života, odnosno životnih stilova, nije ništa drugo nego vrsta komodifikacije: formalizirovanje i estetizovanje života postaje kategorija robnog dizajniranja. Ako robu mislimo u Marksovoj paradigmi robnog fetišizma, onda život nije ništa drugo do stil, a on je stvar estetike. Estetika je produkt dizajniranja, dizajn je formalizacija, a formalizacija je, tehnički gledeno, komodifikacija - svođenje sadržaja na robu. Subjektivnost je u tom smislu roba.
Holivudski film The Joneses (2009) sažima tu logiku u svoj njenoj čari pokazujući kako markentiška kreativnost ne prodaje više proizvode ljudima, već im prodaje život dizajniran u detelje i upakovan u jednu od formi savremenog životnog stila. Porodica Joneses – lažni muž i žena, i lažna kćerka i sin, je sastavljena od tima specijalnih prodavaca. Njihov zadatak je da u bogatoj zajednici, u koju su se naselili, sa marketinškim pristupom „od usta do usta“ prodaju određeni životni stil (sportski, mladalački…), za koga se vezuju statusni predmeti odnosno robne marke. Ali za kojeg se vezuju i hedonizam i uživanje života, specifična estetika egzistencije. Uspostavljajući društveni život i organizujući svoju društvenu mrežu oni kroz komunikaciju i druženje šire virus o robnim markama i neopaženo zaraze svoju zajednicu koja kooptira njihov životni stil. Filmska realnost raskrinkava društvenu realnost a sa njom i strateguju korporacija koje prelaze na drugi oblik prodaje, biopolitičku proizvodnju formi života, ali istovremeno prikazuje da iza tako dizajniranog i osmišljenog životnog stila, formi života, ostaje duboka ispražnjenost subjekta; ostaje lažni život.
Ključna tačka dizajnerske ideološke forme je činjenica, da je svaki pojedinac sveden na svoj realni „goli život“, dok je ono što mu je dato u zamenu, u ovom životnom svetu, za rad, za otuđenje, za utehu, za zabavu itd., upravo estetika egzistencije. Ona mu omugućava da svaki dan troši. Ako troši, može da uživa, da bude sretan, da zdravo živi, da se lepo oblači, da je viđen, da se menja itd., što je u stvari imperativ postmoderne kulturne logike kapitala: budite srećni, trošite, uživajte, provodite se! Taj skup imperativa nije ništa drugo nego formalizovanje, odnosno dizajniranje zajednice bez smisla, bez utopije, bez želje za emancipacijom. Takav život ima smisao samo ako ga percipiramo kroz logiku dizajna: dizajn je (već generisan) smisao.

Početak. Common-matters-of-concern. Emancipacija.
1

Debakl se zove kapitalizam. Debakl neoliberalnog/postmodernog kapitalizma je krizna realnost našeg svakodnevnog života. Prezaduženost države i nezaposlenost ne terete samo život ljudi u SAD. U Evropskoj uniji su prezadužene 24 njene članice, Grčka, Portugal, Irska, Španija se nalaze u veoma teškom položaju, dok je bezposlenost najveći EU problem. Slika nije drugačija ni u SAD. Ni Barack Obama niti José Manuel Durão Barosso u svojim nagovorima ne nude konkretna rešenja. Samo ponavljaju poznatu mantru: kriza je izazov, treba obezbediti privredni rast i nova radna mesta. Problem sa ovom kapitalističkom mantrom je njen solipsizam, koji ostaje uhvaćen u neprestano kruženje jedne i iste misli: kako pomoći Kapitalu a ne ljudima. Neprestano kružeća neoliberalna misao, posle vrste pouzročenih globalnih ekonomskih i finansijskih kriza, dovela je svet do tačke na kojoj nije više u pitanju samo ekonomski odnosni finansijski krah, već i socijalni opstanak. I ako pogledate dokumentarni film režisera Mata Whitecrossa i Michaela Winterbottoma The Shock Doctrine (2009), susrešćete anti-korporativ-globalizacijsku Naomi Klajn, koja je ovaj neoliberalni kapitalistički učinak prepoznala kao katastrofični kapitalizam (disaster capitalism). Kapitalizam koji se hrani šokovima: prirodniim katastrofama, socijalnim deregulacijama, ratom protiv terora... da bi uspostvaio dominaciju. Efekat dominacije je razrađen u Inside job (2010) i Casino Jack and the United States of Money (2010).
Objektivno nasilje, o kome je ovde reč, nije samo u neposrednoj vezi sa uslovima globalnog kapitalizma, uništavanjem ekosistema, imunizacijom emancipatorske politke, uništavanjem društvene kohezije i socijalnih veza, glorifikacijom estetizacije života, iskorištavanjem tehno-znanja za potrebe dominicije, dizajniranjem posthumanolikog života itd. Objektivno nasilje generiše i uslove za subjektivno nasilje. Nasilje novih verskih, kulturnih, etničkih, rasnih itd., fundamentalizama, kao i socijalnih nasilnih agonija i protesta onog dela globalnog stanovnitštva koji je neposredno iskusio brutalnu kapitalističku realnost. Ne mislim samo na nelegalne azilante i radnike-imigrante, te protekle nasilne događaje u pariskim predgrađima, borbe ljudi u Egiptu, Siriji, Tunisu... U pitanju su i one akcije-borbe-napori crnog bloka u Berlinu i Hamurgu, Parizu, Atini, skupovima G8 (20) itd. Oni u svojoj anarho-levičarskoj veri vode drugačiji rat protiv kapitalističkog okupatora. Ta „radikalna nova levica“, koju, između ostalog, re-prezentuje manifest The Coming Insurrection pokreta The Invisible Committee, ali i filozofski pamflet This is not a Program (2011) francuskog radikalnog aktivističkog kolektiva Tiqqun, poziva i na forme otpora - krađe, sabotaže, odbijanje rada pod uslovima kapitala, civilni rat, elaboracije kolektivnih samoorganizovanih formi života - ali i na borbu za bolji život (war-machine), širenje anarhije i komunističkih ideja, koje nemaju podrške u institucializovanom programu političke levice. Njihova intuicija govori: „Svi se slažu. Eksplodiraće.« U senci traganja za razlogom, kojim bi opravdali ultralevičarsko nasilje, treba izreći da je ono ipak u poslednjoj instanci bolje od ultradesničarskog. Međutim, potrebno je podvući da nasilje nijedne opcije nije iracionalno, kao što je nasilje iz ljudske nemoći.
Nasilje iz nemoći je posebna tema. Njega je povodom protesta u pariskim predgrađima, kulturno-teoretski psihoanalitički guru Žižek okrakterisao kao nasilje bez utopije. Pretpostavljajući da su nasilni revolti iz pozicije nemoći violentna reakcija na spoznaju da nije više moguće iluzorno potiskivati činjenicu da je dotaknuto dno život, treba postaviti sledeće pitanje. U kojoj su fazi ljudi iz slumova u Južnoj Africi, Indiji i Brazilu, imigrantski radnici na Saudijskim platformama nafte, kineski seljaci na rubu industrijskih gradova, darfurski begunci u Čadskim i Sudanskim kampovima, deportirani Romi iz Francuske, ilegalni azilanti po Svetu itd.? Da li su u fazi prihvatanja svoje gole forme života kao njihove sudbine? Ovakva pitanja dakako kvare sliku humanolikog kapitalizma i dovode u pitanje njegovu svetlu budućnost. O toj budućnosti kapitalizma u Svetu, budućnosti Sveta i uslova života u njemu, odlučuje se danas a ne sutra, jer strukturno gledano on (Svet) već postavlja uslove za svoju novu mantru. Novi svet ili novi svetski poredak (koji mora biti drugačiji od ovoga koji je kolapsirao već 2008. godine)?

Tehnologije vlasti
0

Tehnologije – pametni telefoni, gps, prenosni računari, biočip kartice, indetifikacijski kodovi, biometrija itd. – su postale naše svakodnevne životne proteze, naši produžeci. Mi subjekti, odnosno apstraktni individuumi, njihovi koristnici, ne upotrebljavamo jih samo za organizaciju svog delovanja (posao) ili zabavu (slobodno vreme). Naprotiv, upotreba pomenutih tehnologija danas predstavlja temelj savremenog života.

Osnovne tehnologije su postale neizbežna potreba, da ne kažem norma, koju generira i nalaže savremeni sistemski razvoj i diktat kapitala te implementuju savremena medicinska, umetnička, vojna, biološka... kao i upravljačka organizacija života (vlast: policija, administracija, rad, slobodno vreme itd.).

U tom smislu ovaj pomak treba posmatrati paralelno sa prelazom iz disciplinskog oblika vlast u kibernetizovani (digatalizovani, virtualizovani i visoko tehnologizovani) oblik upravljačke vlasti, nadzora i regulacije (života). Pritom je treba zapaziti da upotreba „pametne tehnologije“ potpuno odgovara logici samo-inicijativnog delovanja (subjekti-akteri), tj. da deluje kao novi instrument koji je temelj za subjektovu samokonstituciju i samodelovanje u tehnološkom razvoju savremenog kapitalizma.

Drugim rečima, subjekt upotrebom tehnologije sudeluje u evolutivnom progresu, to je jasno, ali istovremeno ispunjuje potrebe, očekivanja i zahteve tržišta, vlasti, kapitala. Istaknimo da nije problem njegova konstitucija u odnosu do tehnologije, već je problematično nekritičko preuzimaje i inkorporiranje novih tehnologije.

Istina je da nova tehnologija oslobađa i predstavlja nove potencjalnosti života (alternativne konstituicije, delovanja itd.), evolutivno vodi u nove forme života itd. Ali ona istovremeno prikriva one potencijale koji omogućavaju u okvirima savremene high-tech upravljačke/nadzirne vlasti i univerzalnim (pravnim, političkim, kapitalskim) uslovima delovanja tržišta da se uspostavlja specifična mreža kontrole i nadzora u kojoj subjekti postaju specifični ideološki aparati vlasti (ako se izrazim u fukoovsko-altisersko-laturovskom hibridu) – aktanti vlasti.

Upravo ti (ne)primećeni potencijali tehnologije koji naizgled deluju bezideološki/bezopasno, omogućavaju diskursima vlasti da upravljalju pojedincima/populacijom bez realnog podređivanja. Umesto aparata vlasti stvarnu praksu podređivanja i poslušnosti izvode putem upotrebe nove tehnologije sami pojedinci koncipirani kao samostalni delujući agenti, i to u dobroj veri da čine pravu stvar (da nisu subjekti vlasti), ali ne znajući da su zapravo programirani da se ponašaju kao posthumani aktanti u kibernetskom programu upravljačke vlasti. Tehnologija vlasti se tako pokazuje kao upravljačka tehnologizovana, digitalizovana i virtualizovana vlast, čija uloga je upravljanje života (programiranje života) a ne neposredna vlast nad životom.

Dakle, treba uzeti na znanje da tehnologija u službi kapitala i vlasti preuzima „totalizacijsku“ fukciju postavljajući subjekt kao ideološki aparat u supsidarnu ulogu – dodeljuje mu status samo-inicij-aktiv-aktantnog ideološkog aparata vlasti koji je u njenom imaginarijumu koncipiran kao upravljani posthumani aktant.

MEMEFESTOVA izložba u BERLINU
0

Memefest u kooperaciji sa Loesje, Mašta i Kulturlabor Trial&Error

predstavlja međunarodnu izložbu Memefest radova: “DEMONSTRATING Relevance: Response-Ability”. Posle prvog otvaranja Memefestove izložbe u Ljubljani, 06. maja izložba je otvorena u Berlin. Izložbu radova iz možete videti u

N.K.
Elsenstr. 52/
2.Hinterhaus Etage 2
12059 Berlin Neukölln



Više o Berlinskoj izložbi na www.nkprojekt.de

Pogledaj:
http://www.facebook.com/event.php?eid=179027158814930
https://www.facebook.com/event.php?eid=180159668699539

Diskurs univerziteta
4

Danas je više-manje jasno da su univerziteti u stvarnoj konjunkciji sa kapitalizmom, tržištem i vlašću, kao i da većina današnjih sumljivih intelektualnih umova podržava tržnu logiku univerziteta itd., pa shodno tome treba se zapitati, da li zasedanje univerziteta danas ima smisao? U skladu sa tim pitanjem, daje se i sam odgovor. Ako parafraziram Lakana, mogli bismo reći da na fakulitetima i univerzitetima danas ne štrajkuje samo istina, već i samo znanje. Poslednja zasedanja univerziteta u Srbiji, Hrvatskoj, danas u Francuskoj, Velikoj Britaniji itd., demostriraju da se »klasni rat za znanje« još uvek vodi u institucijama (http://gu.com/p/2nvh8), koje će, ako budu u potpuno prepuštene neoliberalnim tržišnim mehanizmima i državnoj biopolitici, serijski proizvoditi ali i prisvajati učinke opštog intelekta biopolitčke društvene konstitucije, koja bez radikalne pedagogije neće biti sposobna da pruža adekvatnu anti-sistemsku alternativu kapitalu. U tom smislu ne sme se dozvoliti da znanje, znajući da živimo u društvu znanja i da je zajendičko dobro, postane privatna roba, niti da opšti intelekt, ono što nam je kognitivno zajedničko, bude iskorištavano za genezu privatnih profita.

nikolajanovic
ABOUT ME

Username

nikolajanovic


Name

Nikola Janovic


Gender

male


Country

Slovenia


Website

http://delikatesabynikolajanovic.wordpress.com/


Description

Political AutoCorrectness http://www.demokraticni-socializem.si/


I have joined the Memfest community becasue i am interested in

Art, Media, Theory, Biopolitics, Everyday Life


Education

Ph.D. in Sociology


Working place

Freelance sociologist


Music I like

Frank Zappa, Fela Kuti, Nick Cave, Rahsaan Roland Kirk, Darko Rundek & Haustor & Crago Orchestra, Azra, Tom Waits, John Zorn, EKV,Johnny Cash,Gang of Four...


Books I like

P.K. Dick, Brecht, E.A. Poe, GG Marquez, J. L. Borges, K. Hosseini, O. Pamuk...


Films I like

Pink Flamingos, Wild at Heart, Blue Velvet, When Father Was Away on Business, Brazil, La Grande Bouffe, Live Flesh, Taxidermia, 12 Angry Men, Dr. Strangelove, Night on Earth, Dečko Koji Obećava, Fight Club, Pi, Oldboy...


Websites I like

http://www.lifeartbiopolitics.org/


COMRADES