Umesto čestitke za Novu godinu: Kognitivni proletarijat/Teorijska praksa/Memefest

Kognitivni radnik postfordističnog kapitalizma je u drugačijem položaju od klasičnog industrijskog radnika. Za razliku od industrijskog radnika, koji je odvojen od produkcijskih sredstava, čiji vlasnik je kapitalista, mi kognitivni radnici produkcijska sredstva nosimo na svojim ramenima. U svojoj glavi.

Ali ipak položaj industrijskog radnika, koji je primoran da svoj rad prodaje kapitalistu, nije bistveno drugačiji od našeg položaja, položaja savremenog intelektualnog proletara – naučnika, teoretičara, dizajnera, savetnika, digi eksperta, izumitelja, profesora, istraživača, asistenta… Pošto sami ne možemo da realizujemo potencijale svog intelekta, prisiljeni smo da svoj produktivno-kreativni potencijal plasiramo na tržište u jednoj između predpisanih društvenih formi saradnje. Kao kognitivni proletariat nudimo, plasiramo, prodajemo svoje znanje, ideje, rešenja...

Pošto su formalni i pravni uslovi participacije kognitivnih radnika na tržištu podređeni diktatu Kapitala i vladajuće ideologije, kognitivni radnici – frilenseri, nezavisni, fleksibilni, institucionalizovani, korporatizovani… -, iako smo u boljem položaju od industrijskih radnika (na neki način smo izuzeti iz društvenih uslova produkcije), klasifikovani smo kao pogonska kreativa postfordističkog kapitalizma. U poslednjoj instanci, kako bi rekao Althusser, ipak smo svedeni na radnu snagu.

Uslove našeg rada diktiraju tržište i Kapital. Naše ideje, znanje, teorije, kreacije… su u (toj poslednjoj instanci uvek u) službi drugoga. Kognitivni produkti rada koaptirani sa strane vlasti i Kapitala postaju njihovi instrumenti vladanja i uvećavanja efektivnosti kapitalizma. Po drugoj strani Kapital i vladajuća ideologija preko uslova rada diktiraju i uslove našeg života. Određuju njegovu formu. Rezultat je: život subsumiran pod Kapital. Rečeno u biopolitičkoj terminologiji, Kapital afektira naš život i naš rad. Afektivni kapitalizam.

Ovaj oblik kapitalizma po svojoj formi niti nije više oblik postmodernog kapitalizma, već njegova refeudalizovana modulacija. Pošto savremeni kapitalizam dolazi do visokih profita van-ekonomskom modulacijom, pravnim aktima, upotrebom našeg intelekta, implementacijom znanja i teorija, ideologijom…, a njegove profite štite savremene demokratske i parlamentarne države, za promenu ovog kapitalističkog modusa potrebna je heterogena akcija.

Mi - kognitivni radnici (proletarijat), pogonska sila današnjeg kapitalizma - (s)nosimo veliku odgovornost. U današnjim uslovima kapitalističkog rada i života mi možemo delovati u smeru eliminacije kapitalizma i njegovih uslova sa svojim znanjem, teorijom i intelektom. Za to su potrebne samo naša volja i politizacija naših intelektualnih, kreativnih i teorijski potencijala. Svoj rad moramo radikalno usmeriti u emancipaciju: teoretsku, kreativnu, artističku, komunikacijsku, digitalnu…

Memefest nam nudi tu mogućnost. Pokažimo da smo sposobni delovati odgovorno i emancipatorno.

Pošaljite svoj rad, svoju misao, realizujte svoju ideju. I ne zaboravite: bitno je da emacipatorne prakse imaju i svoju teoriju. Teorijska praksa, u kontekstu kognitivne emancipacije, je radikalna praksa!

Nikola Janović